icon1 English  uk copy   

Коначна ранг листа за упис на основне академске студије (шк. 2019/2020)

Vazna informacija 2У прилогу можете погледати коначну ранг листу за упис на прву годину основних академских студија за школску 2019/2020. годину.

ПРВОГ ДАНА УПИСА (8. јула) ДОЛАЗЕ САМО БУЏЕТСКИ СТУДЕНТИ. САМОФИНАНСИРАЈУЋИ СТУДЕНТИ СЕ УПИСУЈУ ДРУГОГ И ТРЕЋЕГ ДАНА УПИСА (9. и 10. јула)

Молимо кандидате да се придржавају овог распореда.

БУДУЋИ САМОФИНАНСИРАЈУЋИ СТУДЕНТИ ТРЕБА ЛИЧНО ДА ДОЂУ НА УПИС ЗБОГ ПОТПИСИВАЊА УГОВОРА, ОСИМ УКОЛИКО ДАЈУ ОДГОВАРАЈУЋУ ОВЕРЕНУ ПУНОМОЋ ДРУГОМ ЛИЦУ.

Документација која се подноси приликом уписа:

Комплет за упис са свим неопходним обрасцима и индексом се може купити у скриптарници факултета по цени од 1.000 динара.

- оригинали средњошколских докумената;
- један попуњен образац ШВ-20 и П-4;
- студентска књижица (индекс);
- две фотографије (3,5 х 4,5 цм) - фотографију у индексу не прелепљивати заштитном фолијом!;
- доказ о уплати наканде за упис (буџетски);
- докза о уплати школарине (уплатница), за самофинансирајуће студенте.

НАПОМЕНА: Уколико је неки оригинални документ већ предат приликом конкурисања не треба га поново достављати.

Накнаде и сврха уплате:

- 6.900,00 динара - "накнада за упис" (плаћају само буџетски)

- 86.000,00 динара - "школарина" (плаћају само самофинансирајући)

НАПОМЕНА: Школарина у износу од 86.000 динара може се приликом уписа уплатити у целости или из два дела. Уколико желите школарину да платите из два дела приликом уписа је потребно доставити доказ о уплати првог дела у износу од 48.000 динара. Други део школарине треба да се плати најкасније до средине јануара 2020. године у износу од 38.000 динара. Социјално угрожене категорије по посебној молби могу платити школарину и из 3 дела уколико поднесу молбу за одобрење рата најкасније до петка, 5. јула 2019. године. Уз молбу је потребно приложити доказе који поткрепљују наводе из молбе о тешком материјалном стању и сл.

Инструкције за уплату:

Прималац: Правни факултет у Новом Саду

Текући рачун: 840-1627666-13

Број модела: 97

Позив на број*: 087402

НАПОМЕНА: Уплата извршена са позивом на број 117401 је такође, ИСПРАВНО извршена уплата.

 Uputstvo za fotografije

Attachments:
FileDescriptionFile size
Download this file (2019-OAS-1UR-KRL.pdf)2019-OAS-1UR-KRL.pdf 225 kB

Најбољи судија у Хагу је докторанд нашег факултета

Telders

Од 23. до 25. маја у Хагу (Холандија) одржано је 42. међународно такмичење у симулацији суђења пред Међународним судом правде - “Телдерс”, које се одржава још од 1977. године. Такмичење организује Универзитет у Лајдену у сарадњи са Гроцијус центром за међународноправне студије. Као судије на овом такмичењу учествују познати професори права, судије националних судова и међународних трибунала и адвокати из различитих држава, те судије Међународног суда правде. Сваке године организатори додељују награду за најбољег судију, а ове године таква награда припала је Димитрију Ђукићу, студенту докторских студија на Правном факултету у Новом Саду и адвокату у Новом Саду.

Конкурс за упис на основне академске студије

Vazna informacija 1УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ

Адреса: Нови Сад, Трг Доситеја Обрадовића 1

Телефон: 021/6350-377

Факс: 021/450-427

Служба за наставу, телефон: 021/485-31-12

Жиро рачун: 840-1627666-13 (број модела: 97, позив на број: 087402)

E-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Интернет адреса: www.pf.uns.ac.rs

ПДФ ВЕРЗИЈА ЈЕ НА ОВОМ ЛИНКУ

СТРУЧНО УПУТСТВО МИНИСТАРСТВА СА ПРИЛОЗИМА СЕ НАЛАЗИ НА КРАЈУ ОВЕ ВЕСТИ

Универзитет у Новом Саду

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ

р а с п и с у ј е

К О Н К У Р С

за упис студената у прву годину основних академских студија

у школској 2019/2020. години

1.      Број слободних места за упис студената:

На основне академске студије може се уписати укупно 780 студената, и то:

- 183* студената чије се образовање финансира из буџета и

- 597* самофинансирајућих студената.

На поједине студијске програме може се уписати следећи број студената:

Студијски програм

Буџетске листе

Самофинансирање

Укупно

Школарина

за држављане Србије (дин.)

Школарина

за странце

(евра)

I

II

III

IV

Права - Општи смер

135

1*

1*

1**

422

560

86.000

1.200

Права - Смер унутрашњих послова

42

1*

1*

1**

175

220

86.000

1.200

Укупно

177

2*

2*

2**

597

780

183


Буџетске листе:

-          I – основна буџетска листа

-          II – програм уписа лица са инвалидитетом

-          III – програм уписа припадника Ромске националне мањине

-          IV – упис држављана Републике Србије који су у школској 2018/2019. години средњу школу завршили у иностранству

* Напомена: Број места резервисан за спровођење афирмативних акција уписа студената. У случају да резервисана места остану упражњена вратиће се у самофинансирајућу квоту.

** Напомена: Број места резервисан за држављане Републике Србије који су у школској 2018/2019. години средњу школу завршили у иностранству и припаднике наше дијаспоре из региона (Заједничко веће општина Вуковар, Република Хрватска, као и Темишвар, Румунија), а којима до истека последњег дана за пријаву на конкурс у првом конкурсном року није издато решење о нострификацији дипломе о стеченом средњем образовању. У случају да резервисана места остану упражњена вратиће се у самофинансирајућу квоту.

2. Услови конкурисања:

а) Општи услов:

Право учешћа на конкурсу имају лица са завршеним средњошколским образовањем у четворогодишњем трајању и која познају језик на коме се изводи настава (српски језик ниво знања Б2).

б) Посебни услови:

- Припадници српског народа из суседних земаља (укључујући и Републику Словенију) школују се у Републици Србији под истим условима као и држављани Републике Србије, укључујући право на буџетско финансирање. Ако ови кандидати немају нострификована документа потребна за упис, високошколска установа ће им омогућити да конкуришу уз потврду о томе да је започета нострификација њихових школских сведочанстава стечених у иностранству. Приликом уписа кандидати су дужни да високошколској установи поднесу нострификована документа.

- Припадници српског народа који поседују документа Републике Српске конкуришу без нострификације уз достављање уверења о држављанству. Кандидат своју српску националну припадност потврђује изјавом овереном у суду или општини у којој живи.

- Држављанин Србије који је у школској 2018/2019. години средњу школу завршио у иностранству, а коме до истека последњег дана за пријаву кандидата у првом уписном року није издато решење о нострификацији дипломе о стеченом средњем образовању, може се пријавити за упис на студије у другом конкурсном року.

- Упис припадника Ромске националне мањине и студената са инвалидитетом (афирмативне мере уписа) се врши у складу са упутством и програмом Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Напомена: Приликом пријаве на Конкурс кандидат се опредељује за један студијски програм.

3. Полагање пријемног испита: јединствен тест из Устава и права грађана и из Историје (литература за предмет Устав и права грађана: Славко Тадић, Устав и права грађана, Завод за уџбенике и наставна средства Београд, година издања 2011; литература за Историју према наставном плану и програму гимназије).

Пријемни испит се полаже на српском језику и по посебном захтеву на језику националне мањине чији језик је у службеној употреби на територији АП Војводине.

Неће се проверавати познавање језика студија кандидатима који положе пријемни испит на српском језику.

Неће се проверавати познавање језика студија кандидатима који положе пријемни испит на језику националне мањине, ако на основу разговора са наставницима или сарадницима на предметима обухваћеним пријемним испитом покажу да познају језик студија. Основу за овај разговор чине питања на српском језику из теста за пријемни испит. Уколико кандидат не покаже да познаје језик студија, провера знања језика ће се вршити кроз општи тест из српског језика на нивоу Б2.

Провера познавања језика на коме се изводи настава се организује после положеног пријемног испита, а пре утврђивања редоследа кандидата за упис.

4. Конкурсни рокови:

Први конкурсни рок:         

-          пријављивање кандидата: 24, 25. и 26. јун 2019. године (од 8,00 до 14,00 сати)

-          полагање пријемног испита:1. јул 2019. године

-          објављивање прелиминарне ранг листе:2. јул 2019. године

-          објављивање коначне ранг листе: 3. јун 2019. године

-          упис примљених кандидата: 8, 9. и 10. јул 2019. године (од 8,00 до 14,00 сати)

Напомена:

-       Распоред по коме ће бити утврђено тачно време почетка и место полагања пријемног испита, биће објављен најкасније 28. јуна 2019. године на сајту Правног факултета.

Други конкурсни рок:

-          пријављивање кандидата:2. и 3. септембар 2019. године (од 8,00 до 14,00 сати)

-          полагање пријемног испита5. септембар 2019. године

-          објављивање прелиминарне ранг листе6. септембар 2019. године

-          објављивање коначне ранг листе9. септембар 2019. године

-          упис примљених кандидата: 10. и 11. септембар 2019. године (од 8,00 до 14,00 сати)

Напомена:

-          Тачно време почетка пријемног испита и место полагања биће објављени накнадно.

5. Документација која се подноси приликом пријављивања кандидата:

а) Кандидати приликом пријаве на конкурс подносе на увид оригинална документа, а предају фотокопије које не треба оверавати.

-          Образац П-1 (пријавни лист - купује се у скриптарници);

-          сведочанства за сва четири разреда завршене средње школе;

-          диплома о положеном завршном, односно матурском испиту;

-          лична карта (која се подноси на увид) и копија личне карте;

-          доказ о уплати накнаде за полагање пријемног испита (уплатница);

б) Документација која се подноси приликом уписа:

-          оригинали средњошколских докумената;

-       за припаднике српског народа из суседних земаља (укључујући и Републику Словенију) оверену изјаву, на територији општине у којој живи, да су српске националне припадности;

-          један попуњен образац ШВ-20;

-          студентска књижица (индекс);

-          две фотографије (3,5 х 4,5 цм);

-          доказ о уплати накнаде за упис (буџетски);

-          доказ о уплати школарине (уплатница), за самофинансирајуће студенте.

6. Новчане накнаде:

-            за полагање пријемног испита: 7.600,00 динара;

-            за упис: 6.900,00 динара (плаћају само буџетски);

-            школарина: 86.000,00 (плаћају само самофинансирајући).

Накнаде, као и школарина, уплаћују се на рачун факултета (налази се у заглављу конкурса), доказ о уплати (примерак уплатнице) се подноси са документацијом.

Напомене:

-          Школарина се може платити и у два дела, тако да се приликом уписа плаћа први део у износу од 48.000,00 дин, а други део у износу од 38.000,00 дин. приликом овере зимског семестра.

-          Накнада за осигурање лица укључена је у цену школарине, односно, накнаду за упис.

7. Критеријуми за утврђивање редоследа кандидата на ранг листи:

Редослед кандидата за упис у прву годину основних студија утврђује Комисија за упис појединачно за сваки студијски програм.

Кандидати се рангирају према резултату постигнутом на пријемном испиту и према општем успеху из претходног школовања, и то:

-          највише 40 бодова кандидат остварује по основу успеха у средњој школи;

-          највише 30 бодова кандидат остварује на тесту из Историје;

-          највише 30 бодова кандидат остварује на тесту из Устава и права грађана;

Кандидати који се у претходном школовању студирали у статусу буџетских студената, немају право поновног уписа на исти ниво студија у овом статусу, што кандидати потврђују давањем изјаве при конкурисању.

Студент који се финансира из буџета може у том статусу да има уписан само један студијски програм на истом нивоу студија на територији Републике Србије, што сваки кандидат потврђује давањем изјаве при упису.

Напомена: У случају да се кандидат на ранг листи налази ван квоте предвиђене за упис на студијски програм за који се определио, биће допунски рангиран на листи другог студијског програма, након последњег рангираног кандидата који се пријавио за тај студијски програм.

8. Начин и рокови за подношење приговора на утврђени редослед:

Кандидат може поднети приговор на тачност бодовања свог теста на прелиминарној ранг-листи и на исправност обављања пријемног испита.

Приговор се може поднети дана 3. јула 2019. године у времену од 10.00 до 12.00 сати.

Приговор се подноси декану, а предаје се на шалтеру Службе за наставу.

Декан одлучује о приговору у року од 24 сата од пријема приговора.

Кандидат који подноси приговор на тачност бодовања свог теста на прелиминарној ранг-листи, има право да присуствује комисијском прегледу теста, што у свом приговору треба и изричито да наведе.

9. Упис страних држављана:

Услов за упис страног држављанина је да има завршено средњошколско образовање у четворогодишњем трајању, да зна српски језик и да има положен пријемни испит.

Страни држављанин приликом уписа подноси следећу документацију:

-          извод из матичне књиге рођених;

-          нострификовану диплому средње школе;

-          доказ о регулисаном здравственом осигурању;

-          доказ о знању српског језика;

-          доказ о уплати школарине.

10. Напомена:

-          Са потврдом да је у току поступак нострификације стране средњошколске исправе, или доказом да је предат захтев за нострификацију, ималац стране средњошколске исправе може се пријавити за упис у прву годину студија и у првом уписном року.

-          Ималац стране средњошколске исправе који стиче диплому полагањем ИБ матуре, у првом уписном року високошколској установи доставља потврду средње школе да је положио све испите предвиђене програмом за стицање међународно признате матуре (International Baccaleurate Diploma Programme).

-          Ималац стране средњошколске исправе који у првом уписном року оствари право уписа на студије може се условно уписати у прву годину студија, уз обавезу достављања решења о нострификацији средњошколске исправе до почетка наставе.

-          Поступак за признавање страних средњошколских исправа, почев од 5.4.2019, подноси се Агенцији за квалификације (http://www.mpn.gov.rs/enicnaric-srbija/).

-          Учесник конкурса који је као ученик трећег или четвртог разреда средње школе показао изузетан успех на републичком такмичењу које организује надлежно министарство (освојио једно од прва три места) или на међународном такмичењу, не полаже пријемни испит из тог наставног предмета већ му се део пријемног испита из тог наставног предмета вреднује максималним бројем бодова.

Ово право се остварује по посебном захтеву који се подноси приликом пријављивања за полагање пријемног испита уз који се прилаже одговарајући доказ.

-          Упис који се врши применом афирмативних мера спроводиће се у складу са Стручним упутством Министарства просвете, науке и технолошког развоја за спровођење уписа у прву годину студијских програма основних и интегрисаних студија на високошколским установама чији је оснивач Република Србија и Програмима афирмативних мера.

-          Лица са посебним потребама могу полагати пријемни испит на начин прилагођен њиховим потребама, а у складу са објективним могућностима факултета.

Захтев за полагање пријемног испита, са описом начина полагања се предаје приликом подношења пријаве на Конкурс.

-          Све информације у вези са пријемним испитом, резултатима и уписом, налазе се на сајту Факултета.

Д Е К А Н

проф. др Бранислав Ристивојевић

Предавање проф. др Барборе Хола са Слободног универзитета у Амстердаму

TimetableПроф. др Барбора Хол са Слободног универзитета у Амстердаму одржаће у среду, 8. маја, предавање на тему "Циљеви и реалности међународног кривичног права".

Предавање ће се одржати у Свечаној сали, са почетком у 14h.

 

Attachments:
FileDescriptionFile size
Download this file (Barbora Hola 2019.pdf)Barbora Hola 2019.pdf 673 kB

Стипендије Амбасаде САД

Info

 

Амбасада Сједињених Америчких Држава објавила је конкурс за Фулбрајтов програм стипендирања.

 

Линкови са потребним информацијама су:

https://rs.usembassy.gov/fulbright-graduate-study-program-2020-2021-competition (Graduate Program)

https://rs.usembassy.gov/fulbright-non-degree-research-program-doctoral-students-2020-2021 (Nondegree Research Program)


Припремна настава за полагање пријемног испита

Vazna informacija 1

1.       Основни подаци

Припремна настава за полагање пријемног испита за упис на Факултет у школској 2019/2020. години организује се у току летњег сместра школске 2018/2019. године.

Припремна настава није обавезна.

Настава се организује из предмета Устав и права грађана и Историја.

 

2.       Извођење наставе

Настава траје 3 дана.

Фонд часова, по предметима је:

Устав и права грађана: 9 часова (3 часа по дану)

Историја: 9 часова (3 часа по дану).

Дакле, у сваком од три дана ученици ће имати по 3 часа Устава и права грађана и 3 часа Историје, што је укупно 6 часова по дану.

Термини:

Устав и права грађана: 11, 18. и 25. мај (суботе), од 9:30 часова

Историја: 11, 18. и 25. мај (суботе), од 12 часова

 

3.       Пријављивање

Пријаве кандидата могу да се поднесу закључно са 3. мајем 2019.

Пријаву можете извршити слањем поруке на следећу адресу електронске поште: m.milutin@pf.uns.ac.rs.

Порука мора да садржи:

  1. Име и презиме ученика
  2. Адресу ученика
  3. Назив школе коју похађа и
  4. Контакт телефон.

Након што добијете одговор на своју поруку којом се потврђује Ваша пријава, пријављени сте за похађање припремне наставе.

 

4.       Плаћање

За похађање припремне наставе уплаћује се износ од 10.000,00 динара на жиро рачун Факултета број: 840-1627666-13 (позив на број 777 по моделу 97).

Уплата мора да се изврши заклључно са 3. мајем 2019.

Уплатница којом се потврђује извршена уплата доноси се на први час припремне наставе.

 

5.       Питања

За сва евентуална питања, будите слободни да се обратите координатору припремне наставе, асистенту Милану Милутину, на следећу адресу електронске поште: m.milutin@pf.uns.ac.rs.

 

Најбољи студент Универзитета у Новом Саду је са Правног

Nagrade 2Најбољи студент Универзитета у Новом Саду у школској 2017/2018. години је Миљана Биговић, са Правног факултета у Новом Саду, која је завршила основне академске студије Права - Смер унутрашњих послова, са укупном просечном оценом 10.

PFNS Miljana Bigovic

Миљана Биговић је рођена 13. 5. 1995. у Суботици. Похађала је основну школу "Вук Караџић" у Ловћенцу и Гимназију "Доситеј Обрадовић" у Бачкој Тополи, коју је завршила као ученик генерације и носилац дипломе "Вук Караџић". На републичком такмичењу из Историје 2014. године осваја друго место. Добитница је Похвале Његовог Краљевског Величанства Александра II Карађорђевића за изузетне резултате постигнуте током средњошколског образовања.

Основне академске студије Права на Смеру унутрашњих послова на Правном факултету у Новом Саду уписује 2014. године, а завршава их 6. јула 2018. године са просечном оценом 10,00. Сваке године за редом, добитник је изузетне награде за успех у току студија, коју додељује Универзитет у Новом Саду, студентима који очисте годину са просечном оценом 10,00. Добитница је Награде Фонда за младе таленте Републике Србије "Доситеја" у 2014. години, Награде Универзитета у Новом Саду за научни и стручни рад у 2016. години. Била је стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Фонда за младе таленте Министарства омладине и спорта Републике Србије, Карлсберг и Дунђерски фондације, Фонда за стипендирање и подстицање напредовања даровитих студената и младих научних радника и уметника Универзитета у Новом Саду.

За време основних студија учествовала је на више међународних и регионалних такмичења из симулације суђења: Регионално такмичење у симулацији суђења пред Европским судом за људска права (Загреб, Република Хрватска, 2016), Такмичење у симулацији суђења пред Међународним кривичним судом (Хаг, Холандија, 2017), Такмичење у симулацији суђења пред Међународним кривичним судом (Хаг, Холандија, 2018). Учествовала је на скупу Регионална школа политичке филозофије, Изградња правне државе (Београд, Република Србија, 2017). У оквиру Центра за симулацију суђења Правног факултета учествовала је у раду више секција (међународноправна, кривичноправна и грађанскоправна). Била је на пракси у оквиру наставе из Кривичног права у Основном и Вишем суду у Новом Саду, пракси у оквиру наставе из Кривичног процесног права у Основном и Вишем јавном тужилаштву у Новом Саду и пракси у оквиру наставе из Грађанског процесног права у Основном и Вишем суду у Новом Саду. Обавила је практичну наставу код Заштитника грађана (Београд, 2017). Учествовала је у раду Правне клинике за избегличко право Правног факултета у Новом Саду. Похађала је курс на тему Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и јуриспруденције Европског суда за људска права (Нови Сад, 2016) и Салцбуршку летњу школу европског приватног права (Еразмус - ИП Интензивни Програм - Главне карактеристике европских правних система) - Салцбург, Аустрија, 2017. На Правном факултету у Новом Саду је завршила курс Енглески језик за правнике и курс обуке за коришћење правне базе Параграф лекс.

Члан је мреже Европског удружења студената права (European Law Student Association) од 2014. до данас. Као члан Организационог Комитета ЕЛСА учествовала је у пројекту Дани ЕЛСЕ (2015) и Правници на послу (2016).

Аутор је научног рада на тему Уговор о раду као акт заснивања и регулисања радног односа.

Писац неколико чланака за студентски лист Правног факултета у Новом Саду - Правник.

Волонтер Црвеног крста Мали Иђош.

Носилац браон појаса у каратеу (1. кју).

 

Миљана Биговић је тренутно на мастер студијама Правног факултета Универзитета у Стокхолму на студијском програму Право међународних трговинских арбитража (LL.M in International Commercial Arbitration) као стипендиста Шведског института.

Конкурс за ЕРАЗМУС+

erasmus logo

Отворени су нови конкурси за студентску мобилност у оквирима ЕРАЗМУС+ и то за следеће дестинације:

1) Мидлсекс универзитет у Лондону, Велика Британија

2) Политехнички универзитет у Анкони, Италија

3) Универзитету у Порту, Португалија

4) Универзитет Дидро у Паризу, Француска

5) Универзитет у Гронингену, Холандија

6) Универзитет у Хајделбергу, Немачка

7) Универзитет у Вилњусу, Литванија

8) Западни универзитет у Темишвару, Румунија

9) Универзитету у Гранади, Шпанија

10) Универзитету „Ла Сапијенца“ у Риму, Италија

11) Политехнички универзитет у Анкони, Италија

12) Универзитет у Јашију, Румунија

13) Универзитет у Поатјеу, Француска

14) Универзитет у Валенсији, Шпанија

15) Универзитету у Марибору, Словенија

16) Универзитету у Болоњи, Италија

17) Универзитету „Софија Антиполи” у Ници, Француска

18) Универзитету у Гранади, Шпанија

Детаљније информације можете пронаћи на линковима изнад.

Истина о докторату Слободана Бељанског

 По завршеном управном поступку и пресуди донетој у управном спору ректор Универзитета у Новом Саду донео је решење о оглашавању ништавом дипломе о стеченом научном степену доктора правних наука Слободана Бељанског из Новог Сада:

Sl.Glasnik Resenje Beljanski doktorat

icon1


Имајући у виду неистине које је у медијима Слободан Бељански изнео на рачун Правног факултета, увреде, дезинформације и агресивну медијску кампању коју води против Факултета, Колегијум деканата Правног факултета је одлучио да јавности пружи детаљну информацију о поништеном докторату, као и да на увид стави све релевантне документе везане за овај случај.

ИСТИНА О ДОКТОРАТУ СЛОБОДАНА БЕЉАНСКОГ

1.  ЗАШТО БЕЉАНСКИ НИЈЕ МОГАО ДА ДОКТОРИРА 1992. ГОДИНЕ?

Скоро све изјаве Слободана Бељанског дате у вези са неуспешном одбраном његовог „доктората“ не одговарају истини. Основни разлог зашто није могао да докторира 1992. године тиче се чињенице да није био у стању да на време припреми текст који би одговарао минималним стандардима за докторат.

Слободан Бељански је пријавио докторат 1987. године према тадашњем покрајинском Закону који је дозвољавао да и лице које није магистар наука може директно да пријави докторат (Бељански није магистар). Израда доктората му је одобрена 10. јуна 1987. године. Законски рок за одбрану доктората износи 5 година од одобрења и он је истекао 10. јуна 1992. године. Протеком законског рока дефинитивно и трајно престаје право на одбрану тог доктората.

Пре истека рока, већ су се дешавале незаконитости. Будући да Бељански ни такав текст, какав је предао, није на време предао, журило се пред истек рока да се, макар и уз повреду Закона, Бељанском омогући одбрана доктората. Његовом ментору је било веома стало да Бељански докторира. Разлоге знају њих двоје. Према Закону се дисертација мора ставити на увид јавности 30 дана и у том року свако може да стави приговор. Дисертација је стављена на увид јавности 13. маја, а  одбрана је заказана за 07. јуни 1992. године (да ли је то 30 дана?). Зашто није заказана за 13. јуни, чиме би био одржан рок? Разлог је једноставан: 10. јуна је истицао рок од пет година од одобрења дисертације, а након тог рока дефинитивно и трајно престаје право на одбрану тог доктората! Знали су то и ментор Бељанског и Бељански. Иначе би чекали 13. јуни! 

04. 06. 1992. уложен је приговор на законитост заказане одбране. Чим је то учињено, цела процедура је морала да се обустави.

05.06.1992. два члана Комисије: проф. др Загорка Јекић-Симић и проф. др Зоран Стојановић обавештавају Наставно-научно веће да иступају из Комисије и наводе разлоге за тај поступак:

„ЗБОГ ИЗУЗЕТНЕ КРАТКОЋЕ ВРЕМЕНА И НЕУОБИЧАЈЕНОГ ПОСТУПКА, РЕФЕРАТ О ПОДОБНОСТИ ТЕЗЕ ЗА ОДБРАНУ СМО ПОТПИСАЛИ НА ОСНОВУ ЛЕТИМИЧНОГ УВИДА У РАД КАНДИДАТА. МЕЂУТИМ, ПРИПРЕМАЈУЋИ СЕ ЗА ОДБРАНУ БИЛИ СМО У ПРИЛИЦИ ДА ДИСЕРТАЦИЈУ (ДЕТАЉНО) ПРОЧИТАМО, НАКОН ЧЕГА СМО УСТАНОВИЛИ ДА РАД НЕ ИСПУЊАВА НИ МИНИМАЛНЕ  УСЛОВЕ КОЈИ СЕ ТРАЖЕ ЗА ДОКТОРСКУ ДИСЕРТАЦИЈУ. ТЕМА ДИСЕРТАЦИЈЕ У СВАКОМ ПОГЛЕДУ НИЈЕ ОБРАЂЕНА НА ОДГОВАРАЈУЋИ НАЧИН, НИЈЕ У ДОВОЉНОЈ МЕРИ КОРИШЋЕНА АДЕКВАТНА (РЕЛЕВАНТНА ЗА ТЕМУ) НАУЧНА ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ, НИЈЕ ИЗВЕДЕН ЗАКЉУЧАК О ПРОБЛЕМУ ДЕФИНИСАНОМ У УВОДУ РАДА, ПОЈЕДИНА ВАЖНА ПИТАЊА СУ НЕДОВОЉНО ОБРАЂЕНА ИЛИ СУ ПОТПУНО ИЗОСТАВЉЕНА, А У РАДУ СУ НАШЛА МЕСТА ПИТАЊА КОЈА СА ТЕМОМ НЕМАЈУ НИКАКВЕ ДИРЕКТНЕ ВЕЗЕ ИТД. ПОРЕД ТОГА, ВРЛО СКРОМАН ОБИМ РАДА ЈЕ У ИЗУЗЕТНОМ НЕСКЛАДУ СА ВЕОМА ШИРОКОМ ТЕМОМ. НА ЗАХТЕВ НАСТАВНО – НАУЧНОГ ВЕЋА, СПРЕМНИ СМО ДА ДЕТАЉНО ОБРАЗЛОЖИМО ОВАКАВ НАШ СТАВ И НАВЕДЕМО И КОНКРЕТНЕ ПРИМЕДБЕ“.

Рад, иначе, има 111 страна, од чега је 16 празних страна, што значи да је докторат написан на 95 страна текста, а што за друштвене науке, посебно за овакву тему одговара евентуално солидном мастер раду. Наравно, не мери се по странама, али у друштвеним наукама постоје одређени стандарди.

У „научној“ библиографији дисертације о југословенском кривичном поступку мање од половине су дела која имају везе са темом, а остало су дела из филозофије, социологије, историје, литературе и сл. Између осталог, на списку „научне“ литературе за југословенски кривични поступак су и дела као што је: Аристотелова Физика и Метафизика,  Августиново дело о Божјој држави, Матријархат, Холизам и мјерење, Увод у историју социологије, Есеји, Нова религијска свест и друштвена реалност, „Оригинална позиција“ или Кантов „изворни уговор“, О пријатељству, О дужностима, О старости, Метаморфозе метафизике, Правни речник, О првим принципима, апоријама и солуцијама, Божанствена комедија, Медитације о првој филозофији, Расправа о методи, Предсократовци, Изградња историјског света у духовним наукама, Ниче и метафизика, Историја хеленске етике, Сабране грчке трагедије, Топика и јуриспруденција, Херменеутика, Институције, Скривени Бог, De iure belli ac pacis, Сувремени позив социологије, Прилог реконструкцији историјског материјализма, Нови путеви онтологије, Енциклопедија филозофских знаности, Феноменологија духа, Филозофијска пропедеутика, Битак и вријеме, Увод у метафизику, О духу, Плитика и практичка филозофија, Левијатан, Илијада, Картезијанске медитације, Филозофска аутобиографија, Критика чистог ума, Метафизика ћудоређа, Ум и слобода, Филозофски есеји, Дијалектика конкретног, Како читати Хегела, Политичка граматика, Изабрани филозофски списи, Нови огледи о људском разуму, Структурална антропологија, Оглед о људском разуму, Друштвена историја Енглеске, Идеологија и утопија, Филозофија Хераклита мрачног, Намјера и чин, Структура науке, Демократска и ауторитарна држава, Воља за моћ, Размишљање и хипотеза о проблему политичке легитимације, Метаморфозе, Иконографске студије, Сентенције, Историја Француске, Дијалози, Филеб и Теетет, Парменид, Плиније Гај Млађи – Писма, Сиромаштво историзма, Фојербах, Људско знање, Извори римског права, Човјек и повијест, Систем трансцеденталног идеализма, Расправа о блаженом животу и писма Луцилију, Одабране трагедије, Теолошко-политички трактат, Свет као воља и представа, Анали, Храброст бивствовања, Истраживање историје, О демократији у Америци, Привреда и друштво, Начела нове знаности, Филозофски речник, Објашњење и разумевање…

Стиче се утисак као да је Бељански у „научну“ библиографију сврстао све књиге које је имао у кућној библиотеци? Можда у намери да његова „научна“ литература буде што богатија? Или да се остави утисак? Изостављене су Андерсенове бајке? Како би тек „научна“ литература обилно и продуховљено изгледала да је укључио и сву белетристику? Но, ипак постоје и неки стандарди који се тичу научне литературе за одређену тему докторске дисертације!

06. 06. 1992. у дневном листу „Дневник“ објављен је оглас којим је јавност обавештена да се ОТКАЗУЈЕ одбрана докторске дисертације заказана за 07. 06. 1992. Нетачне су тврдње Бељанског да је одбрана само ОДЛОЖЕНА, па је после 9 година настављена!? Нити је тако учињено, а нити је то могуће. Одбрана не може да се одложи за девет година. Максималан законски рок за одбрану је пет година од дана када је одобрена.

Иако је одбрана ОТКАЗАНА, иако би сутрадан иначе по сили закона престало право на одбрану, 09. 06. 1992. Слободан Бељански театрално поднеском изјављује да „дефинитивно не жели да брани“ своју докторску дисертацију и тражи да му се примерци предате докторске дисертације врате. Стиче се утисак као да је човек је нешто увређен (ваљда зато што му није омогућено да незаконито докторира), па са висине, могло би се рећи као господин који је изнад тога, каже да он ни неће да докторира! Међутим, он се одрекао нечег што није ни могао да има! Баш галантно!

Слободану Бељанском је враћена дисертација, а поступак одбране докторске дисертације је неуспешно окончан. Међутим, доћи ће дан када ће и незаконит докторат моћи да се брани!

2. ЗАШТО БЕЉАНСКИ НИЈЕ СМЕО ДА ДОКТОРИРА 2001. ГОДИНЕ?

Када се пријави испит и студент не изађе на испит, он тај испит мора поново да пријави. Пријава не важи 14 година! Исто је и са докторатом. Када је пријављен, па кандидат изјави да не жели да га брани (а није ни могао да га брани), па се одбрана не обави у законском року, докторат мора поново да се пријави и да се спроведе целокупна процедура. Наравно, након пријаве се као први корак утврђује подобност кандидата за пријаву докторске дисертације, а у том првом кораку би за Бељанског било констатовано да не испуњава услове, јер није магистар правних наука! Према Закону који је био на снази 2001. године предуслов за докторат је звање магистра наука! То опет значи да докторат није поново пријављивао, јер није ни могао да га пријави!

Међутим, и поред свега, марта 2001. године Бељански је одбранио исти, повучени, никада поново пријављени, докторат!? То значи да је 14 година након одобрења израде доктората обављена јавна одбрана, иако је законски рок највише пет година. То значи да је одбрањен фактички непостојећи докторат, јер је претходни повучен дан пре протека законског рока, након којег апсолутно престаје могућност одбране доктората.

3. ЗАШТО ДОКТОРАТ БЕЉАНСКОГ НИЈЕ РАНИЈЕ ПОНИШТЕН?

Интересантно је да се девет година након неуспешне одбране „доктората“ није ништа догађало. Нити се Бељански икада жалио на то да је 1992. године пропао због неких завера, космичких сила, његових слободарских ставова, антиратне политике, сунчевих пега (данас се нечега од тога сетио) , а не због тога што није био у стању да благовремено напише иоле квалитетан рад, нити је на Факултету тим поводом било ко ишта предузимао, укључујући његовог ментора и блиског пријатеља професора Грубача. Тако би вероватно вечито и остало да није дошло до 5. октобра 2000. године.  Након промене политичке власти октобра 2000. године, на Правном факултету је формиран Кризни штаб који је суспендовао легалне органе Факултета, а у центру штаба је био ментор Бељанског. То је изненада дало прилику да се Бељански ипак некако домогне доктората! На седници Наставно-научног већа 01. марта 2001. године, у потпуно нелегалном саставу, мимо Статута и Закона, изненада се доноси одлука да се одобрава одбрана доктората Слободана Бељанског?! Ког доктората, каквог доктората!? Оног истог „доктората“ који је Бељански дефинитивно повукао четири дана након што су му два члана Комисије саопштила да тај текст ни не личи на докторат, а један дан пре него што би по сили Закона изгубио право на одбрану „доктората“!? Тишина и тајац на Већу. Многи (млађи) ни не знају било шта о историји овог „доктората“, у Већу седе и студенти из Отпора. Малобројни (старији) се усуђују да нешто кажу, али бивају брзо ућуткани. Образложење: тиме се исправља неправда према Слободану Бељанском?! Као некаква рехабилитација? Од чега? Што његов текст није ни личио на докторску дисертацију, па су се два члана Комисије усудила да то напишу и потпишу? Сада му се одједном, мимо било каквог законског основа, омогућава да тај исти, повучени, неквалитетни текст брани као докторску дисертацију?! У револуцији све може! И тако се одржала одбрана , већ 15. марта 2001. године (кога брину било какви рокови у револуцији). Грубач је успео да убеди професорку Загорку Јекић-Симић да буде и у новој Комисији (сведоци кажу да се уплашила), али професор Зоран Стојановић је остао доследан и није желео да учествује у томе.

Након ове срамне, тамне, незаконите и нечасне работе, ретки су се усуђивали да поставе питање законитости „доктората“ Бељанског. Једна професорка се усудила и написала пријаву покрајинској просветној инспекцији, која иначе контролише законитост рада просветних установа. Закључак инспекције из октобра 2002. године треба да уђе у Гинисову књигу: „Како је Наставно-научно веће Правног факултета у Новом Саду, с обзиром на целокупну политичку ситуацију, одобрило наставак (sic.!) одбране докторске дисертације кандидата Слободана Бељанског, Покрајински секретаријат за образовање и културу сматра да нема правног основа за поништај докторске дисертације“!!! Значи правни основ се изводи из целокупне политичке ситуације, а не из закона! И заиста у таквој политичкој ситуацији није се могао оспорити очигледно незаконит докторат. Инспекција је имала на располагању све документе, па и Одлуку Наставно-научног већа, у којој нигде не стоји да се одобрава наставак, али је то Инспекција, с обзиром на политичку ситуацију, некако прочитала! Инспекција је изгледа, с обзиром на политичку ситуацију, прочитала у Закону и да одбрана може да се „настави“ после девет година, а да законски рок за одбрану од одобрене дисертације не износи пет година!? Као да је посао инспекције да цени политичку ситуацију, а не законитост?! А да ли је докторат законито одбрањен или уз грубу повреду закона, о томе ништа у закључку инспекције! Очито је неко успео да аргумент „исправљања неправде“ наметне и инспекцији, а онда се закона не треба држати као пијан плота! Када је неком начињена „неправда“, на њега се закони више не односе, а посебно ако се човек зове Слободан Бељански! Можда би он могао да докторира и са дечијом песмарицом и са препричавањем Божанствене комедије, у било ком року, на било какав начин, па и без магистратуре? Само ако се исправља неправда, а посебно ако он тврди да му је учињена неправда, јер су чланови Комисије очекивали од њега да напише текст који испуњава елементарне услове за докторат, написан у складу са минималним стандардима. То стварно нема смисла! Зашто би Слободан Бељански морао да напише докторат у складу са уобичајеним стандардима? Па он је познати борац за људска права, правду, честитост и морал. А такви би могли да предају било шта, ако на насловној страни пише да је то докторат, а ако то не пролази, онда би они били жртве политичког прогона?!

Тако је пропао први званичан покушај неких часних, а храбрих професора Правног факултета да се груба незаконитост отклони!

2002. године је у јавности обелодањена незаконитост доктората Слободана Бељанског. О томе су писали многи медији и Бељански је тада поднео оставку на место члана Савета за борбу против корупције, а понудио је и оставку на место председника Адвокатске коморе Војводине. У тада даваним изјавама Бељански је истицао да он никада није тражио тај докторат, да њему та титула ништа не значи (неистина: и данас се за њу грчевито бори!), те да ће је он вратити Факултету (неистина). У политици од 23. маја 2002. године је писало: „На новинарско питање зар је могуће да су он и они који су му омогућили да докторира у овом случају превидели толико очигледне и бројне повреде закона, за „Политику“ каже: - Ја нисам никога терао да ради мимо закона и прописа. Претпостављам да су они знали шта раде, јер тамо постоји наставно-научно веће које ми је одобрило да докторирам.“ Замислите искусног адвоката који не зна шта је законито, претпоставља да су знали шта раде, али он никога није терао да ради мимо закона!? Можда није терао, али је пристао. А данас не само да пристаје, већ се грчевито бори за незаконито стечено! Данас претпоставља да ови не знају шта раде, те да њему не смеју да пониште незаконити докторат!? И претпоставке се мењају!

Након тога је деловало да Бељански не користи незаконито стечену титулу, јер је није истицао, а није је користио ни на свом адвокатском печату. Ово се коментарисало на Факултету као да је Бељански био свестан незаконитости стечене титуле. Па ако је већ тако и он титулу ни не користи, зашто стварати проблеме (сада се види како се Бељански бори против Факултета када му је докторат поништен).Време је пролазило, а на Факултету нико ништа није предузимао у вези незаконитог доктората. У пролеће 2016. године стиже тужба против Факултета у којој адвокат Бељански на печату има титулу „др“!? То је иницирало покретање поступка за проверу законитости доктората Бељанског. Бељански је иначе од Адвокатске коморе Војводине тражио дозволу да на печат стави титулу тек фебруара 2015. године, а Комора је о томе донела решење маја 2015. године! Заиста је занимљиво питање зашто је своју титулу на печату сакривао 14 година?! Можда би се могао извести закључак да је био свестан незаконитости, да је чекао да види како ће то све проћи, да је чекао да протекну рокови за поништавање, па је онда коначно ставио титулу на печат? Тако је тек 2015. године исправљена „неправда“ према печату, па је кусом печату, коначно додата и толико жељена титула!

4. ЗАШТО БЕЉАНСКИ НАПАДА И БЛАТИ ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ 2016. ГОДИНЕ?

2016. године, одмах након што му је поништен незаконит докторат, Бељански креће у агресивну медијску битку против Факултета. Изненада се сетио да је Факултет тамни вилајет, центар зла и да му његов докторат ни не треба (што је неистина, јер се за тај докторат грчевито бори!). Сетио се шта се све дешавало на Факултету још седамдесетих и осамдесетих година, када су другови комунисти заједно са његовом другарицом из ЦЕПРИС-а искључили из СК једног „анархо-либерала“. 2016. године му одједном смета Факултет, а није му то сметало и не би му сметало да му није поништен докторат! Зашто није никада раније јавно износио ту „црну“ страну Факултета, већ је толике године ћутао? Ако му сада не треба докторат једног „таквог“ Факултета (неистина: треба му и грчевито се бори за докторат!), зашто га је незаконито приграбио 2001. године?

Бељански себе представља као моралног и честитог човека, као невину жртву прогона, наводно због његових политичких ставова?! Смешно звучи! Као да се докторати оцењују по нечијим ставовима? Па онда, ко нам није по вољи, ми њему поништимо докторат? Апсурдно! Докторат може да се поништи само ако је закон грубо повређен, о чему се овде ради. Но, треба прикрити истину, па себе упорно представљати као жртву, јер то много лепше звучи! Када кренете у напад на противника, почнете да вређате једну угледну установу, онда ће се заборавити тема, а то је груба незаконитост доктората! Вероватно Бељански не би никада износио против Факултета то чиме сада блати Факултет да му није поништен докторат. Тада би му Факултет био добар, као што му је и био добар све време. Причало се и да је желео да постане професор Правног факултета, али да је хтео да одмах буде у звању ванредног професора, а не доцента, што је редован пут (то само обични смртници прво магистрирају, па онда докторирају, прво буду доценти, па онда професори - принципијелни и морални то све прескачу!). Чак је неко време после октобарске револуције долазио и као стручњак из праксе да студентима прича о правној етици, полазећи од етичког кодекса Адвокатске коморе! Сада може да се види како изгледа етика! А 2016. су му се очи отвориле? А све принципијелно?

Моралан и честит човек, након што су му два члана Комисије саопштила 5. јуна 1992, године, да текст који је предао не личи на докторску дисертацију, да не испуњава ни минималне стандарде за докторску дисертацију, мирно би се повукао.

Како изгледа морал и честитост, може се закључити и из жалбе Слободана Бељанског. Претвара се у јавности као да му није стало до доктората, као да му ни не треба докторат од „таквог“ факултета, а написао је жалбу у којој се грчевито бори за незаконито стечени докторат. На шест страна жалбе покушава да пронађе било какав формалан, процедурални недостатак решења о поништавању. Занимљиво је да су његове другарице из ЦЕПРИС-а сматрале како је срамота из неких процедуралних разлога поништити докторат. Али, изгледа, није срамота сачувати незаконити докторат из неких процедуралних разлога?! У жалби Бељански коначно признаје оно што у јавности негира. Њему је веома стало до тог доктората и не да га. Пристаје и на незаконит докторат, само да се не поништава!  Основ по коме је докторат поништен се односи на чињеницу да је ништаво решење ако је донето без захтева странке (Бељански признаје у јавности да није ни тражио докторат), осим ако странка касније пристане на такво незаконито решење. Е, па Бељански је у жалби написао да ПРИСТАЈЕ! На страни 3 жалбе изричито пише „ВИШЕ ЈЕ НЕГО ОЧИГЛЕДНО ДА ЈЕ СЛОБОДАН БЕЉАНСКИ НАКНАДНО, ШТО ИЗРИЧИТО, ШТО ПРЕЋУТНО, ПРИСТАО НА ТАКВО РЕШЕЊЕ“! Толико о томе да му није стало до доктората. Још како му је стало. Грчевито се бори, хвата за сваку формалну ствар, врши притисак преко медија, невладиних организација, неких адвоката (син га принципијелно у првим редовима брани!) и на крају чак изричито изјављује да пристаје на такво решење, какво год да је! Да ли се после тога може причати о принципима, етици, моралу, честитости? Ко је у овој целој ствари жртва, ко је честит и праведан? Факултет јесте крив што је омогућио 2001. године незаконит докторат. Факултет јесте крив што није раније поништио незаконит докторат. Међутим, то не може да промени чињеницу да је БЕЉАНСКИ НЕЗАКОНИТО ДОКТОРИРАО! Факултет ни не претендује на то да је савршен. Али, неко ко се буса у груди да је принципијелан, да се бори за правду, истину, независност правосуђа, честитост, морал и етику, тај би морао тако и да се влада!

 

mic

Упишите

ДРЖАВНИ

ПРАВНИ

Дипломирани правник је професија која се директно везује за вршење државне власти  и вршење најзначајнијих друштвених функција.

Гарантујемо вам

ЗНАЊЕ

Успеси на међународним такмичењима потврђују наш квалитет.

Остварите

ПРАКСУ

у државним институцијама и кроз правне клинике.

прочитајте више...

Ко је на мрежи: 83 гостију и нема пријављених чланова